Вилбал: Први српски тимски спорт, а опструира га држава

Замислите спорт налик на фудбал, али без офсајда, грубости, ВАР и одуговлачења. Потом га обогатите атрактивним потезима, узбудљивом динамиком и луцидношћу и добићете – вилбал.

Стварање вилбала је почело 2011. године у Владичином Хану, после једне нижелигашке фудбалске утакмице. Базиран је управо на „најважнијој споредној ствари на свету“, али се по много чему од ње разликује – зато јесте и посебан спорт.

Користи се фудбалска лопта, а мечеви се играју на терену округлог облика. За један тим је у сваком тренутку у игри седам вилбалера, а уместо голова постоје две „капије“ – полукружне мете које брани голман, а на свом врху имају вертикално постављен обруч пречника једног метра – „вил“. Свакој екипи на почетку меча припада по једна „база“, минијатурни полукужни гол, са сваке стране терена. Погодак у базу доноси један поен (али и привремени излазак једног играча противничког тима), погодак у капију два, док се успешан шут у вил награђује са три поена. Трајање напада је ограничено на 20 секунди и због тога публика током једног сусрета може да ужива у многобројним атрактивним потезима и динамичној игри. Време тече само када је лопта заиста у игри, не постоји офсајд, забрањени су груби фаулови, али то не значи да прекршаја уопште нема, па тако постоји и правило “бонуса” које функционише слично као у кошарци.

Прочитај више