Српски Вилбал Савез
званична страница
Сремски Карловци, Србија
E-mail: office@wheelball.rs
Кад из сумњивог офсајда настане нови спорт
Како другачије могу да настану патенти на овим просторима него из ината и са много маште? Управо тако је настао први изворно српски тимски спорт, вилбал. Једна лопта, две екипе, три трећине, шест голова, у најкраћем је опис овог спорта који је најсличнији фудбалу. Због многих који би до информације више, угостили смо Драгана Пањковића, председника Српског вилбалског савеза, потпуно преданог дипломатској борби за регистрацију и популаризацију новог спорта.
Шта је вилбал и како је настао?
Вилбал носи титулу првог српског колективног спорта. Некада су то биле шоре, па смо их извезли у Америку, па су постале бејзбол. Вилбал је настао пре дест година, у инат једној офсајд ситуацији у фудбалу. Тако је настала прва српска тимска игра. Било је дилеме како ће се звати, али смо искористили ту специфичност да је у овом спорту терен кружног облика, а голови и базе полукружног, па смо енглеске речи за точак (њхеел) и за лопту (балл) спојили и добили смо вилбал. Име смо заштитили. Још 2011. смо брошуром заштитили нека од правила, а последњих година смо заштитили и жиг и патент спорта. Аутори спорта, односно Српски вилбалски савез, има право да користи жиг и да заступа ауторе спорта. У 28 земаља ЕУ у току је процес заштите жига и патента. Такође у Кини, Русији, Кореји, Бразилу и Мексику. Надамо се да ћемо за неколико месеци добити такозвану светску заштиту, која траје десет година, како би аутори могли да рачунају на тантијеме, а и како би се сам спорт заштитио од искоришћавања и плагирања.
Реци нам коначно нешто о правилима и о томе како изгледа спорт и на који од познатих спортова највише личи?
Највише личи на фудбал. Игра се ногом, с лоптом, а опрема је идентична фудбалској – шортс, дрес, штуцне и копачке. Основна разлика је у облику и димензијама терена, броју и изгледу голова и трајању. Међутим, искористили смо погодност постојања терена за фудбал и око центра нацртали кружни терен, чији је пречник једнак ширини фудбалског терена. То су кругови прешника од 60 до 70 метара, у зависности од димензија фудбалског терена на ком се игра. Тај терен се, слично сечењу пице, подели на шест једнаких слајсова, кружних исечака.
Гледано по уздужној страни фудбалског терена, на крајеве терена за вилбал се стављају голови, односно капије, а на аут линијама фудбалског терена се налазе базе. Базе су метар и двадесет високе и два метра и четрдесет широке, мало веће од голића у малом фудбалу. Капија је 4,8 метара дугачка, дубока 2,4 и висока је 2,5. Изгледа као мали улаз у тунел. На себи има још и обруч, вил, који је пречника један метар, тако да је укупна висина капије 3,5 метара. Толико о терену. Што се тиче саме игре, играју два тима, шест играча плус голман и исто толико играча на клупи. Утакмица траје три пута по петнаест минута, а између трећина је пауза од десет минута. Рачунали смо да врхунске фудбалске репрезентације, као што су Агентина, Бразил, Шпанија, од деведест минута, ефективно играју 52 минута. Вођени тиме, трајање трећина у вилбалу је у почетку било три пута по двадесет минута. У пракси се показало да је то веома напорно, па је трајање скраћено. Напад траје двадест секунди, голман може да задржи лопту у свом поседу седам секунди. Ако напад није завршен у том периоду, као и у кошарци, лопту добија противник. Заустављање времена се стриктно поштује код сваког прекида. Корнер и аут се изводе ногом, а разлика је само у томе где је лопта напустила терен, уколико је у исечку у ком је база, онда је аут, а иначе је корнер.
Када екипа постигне гол на базу, онда преузима ту базу, а екипа која је примила гол остаје без једног играча. Може да се деси да екипа освоји обе противничке базе и тада има два играча више. Међутим, треба да браните четири базе, што је веома тешко. Пауза између трећина не анулира број играча, него се после паузе на терен враћа онај број играча који је отишао на паузу. Погодак у базу је један поен, у капију два, а уколико погодите вил, то је три поена. Резултати у вилбалу су веома слични резулатима у рукометним утакмицама.
Голман сме руком да држи у рукама лопту седам секунди у свом кружном исечку, али може и руком да постигне погодак. Маштовити играчи и тренери могу да смисле разне тактике које су учинковите.
Каква је казнена политика у вилбалу?
За фаулове постоји бонус, три прекрашаја су слободни ударци, а четврти је казнени ударац. Уколико је фаул у зони базе, изводи се ударац сличан пеналу на мале голове, са центра игралишта се шутира на празну базу. Ствар смо додатно учинили интересантном тиме што је дозвољено да противници стигну вашу лопту и тако одбране пенал. Дакле нема лаганих лопти, него морате јако да шутирате пенале. Уколико је прекршај догоди у зони капије, шутира се са девет метара. Играч може да бира да ли ће да шутира голману у капију или ће покушати да погоди вил за три поена. Да додам још да су измене летеће и да тренер има право на два тајм аута током утакмице. Не може се завршити нерешено. У случају да је регуларни део завршен нерешеним резултатом, шутирају се пенали. Серије од по три ударца, до победе једног тима.
Ко може да се бави вилбалом?
Свако од седам до седамдесет седам, али ако има добру кондицију.
Шта постоји од онога што је неопходно да ово постане регистрован спорт?
Вилбал је настао на сиромашном југу Србије, у Владичином Хану. Владан Вучковић Влаја, бивши кошаркаш, сада тренер и велики заљубљеник у спорт, обликовао је већи део правила и један је од аутора овог спорта. Други је Предраг Јовић Џо, уметник из Београда, који је разочаран једном утакмицом у којој је тим за који је навијао дао гол у продужетку из наводног офсајда и изгубио, отишао кући да смишља спорт без офсајда. Једва смо га регистровали. Прошле године смо имали скупштину и седиште савеза смо преселили из Владичиног Хана у Сремске Карловце. Тренутно има тридестак клубова код нас, један у Републици Српској и један у Бугарској. Неколио женских фудбалских клубова је учествовало на турниру у Владичином Хану. Војска је имала троструког шампиона, тим Гарнизон Врање. Највише тимова је на југу, где је све почело. Тамо су Динамо Врање, Јужна пруга, Алканице, Морава, а од 2014. постоји и Војводина.
Планирамо ревијалну утакмицу у Зрењанину, али је све под знаком питања због короне. Упутили смо позив многим познатим личностима да дају допринос популаризацији вилбала играњем на тој ревијалној утакмици. Португал је европска престоница спорта, Задар је град спорта у ЕУ, а међу земљама које теже да постану део ЕУ, град спорта је Зрењанин. Упутили смо позив амбасади Португала, а и са градом Задром већ покушавамо да организујемо неке ревијалне догађаје. То би била прва интернационализација овог спорта. Трудимо се и да оснујемо што више савеза по свету. Либану смо бесплатно понудили ауторска права, то је наша помоћ након оне велике несреће која се догодила у Бејруту. Либан би могао бити међу првим члановима светске федерације. Домаћи планови су окренути формирању мини лиге од десет клубова, која би кренула у септембру. У прве две године играло би се без испадања, а онда ћемо видети. Нада је да буде лига од шеснаест клубова. Ово је шанса за клубове бетон лига у фудбалу.
Где ће се играти утакмице?
За сада се сви вилбал клубови налазе у фудбалским клубовима, на њиховим теренима и са њиховим члановима. Надамо се да би на једном плацу у Новом Саду, близини БИГ-а, могао да никне стадион. Људи, као по правилу, одлично реагују на причу о вилбалу. Тако су позитивно реаговали људи са Департмана за архитектуру Факултета техничких наука у Новом Саду и понудили се да направе пројекат за стадион.
Шта да раде они који би да играју или тренирају вилбал?
Једини сајт на свету на ком се може доћи до информација, тренутно је њњњ.вквојводина.рс. Ускоро ће и сајт вилбалског савеза и ту ће бити сајтови свих клубова. Због свега што се догађало нисмо успели да обезбедимо термине, али чекамо пролеће и ревијалну утакмицу и надамо се да тада покренемо интензивнији контакт са заинтересованима, а од јесени и почетак рада клубова у којима се тренира.
